Fotografija ne nastaje online
Zašto online kursevi fotografije ne mogu zameniti stvarno iskustvo rada na terenu
Koliko god tehnologija napredovala, jedno ostaje isto – fotografija se uči očima, rukama i neposrednim iskustvom.
Nema aplikacije, Zoom sastanka ili video tutorijala koji može da zameni trenutak kada stojiš iza fotoaparata, podešavaš svetlo, čekaš pravi ugao i pravi trenutak.
Teorija naspram prakse
Na prvi pogled, online kursevi deluju praktično: udobno si kod kuće, sve informacije su ti dostupne, časovi su fleksibilni.
Ali fotografija nije teorija – to je praksa. To je igra svetla, senke, prostora i vremena, koju moraš da osetiš u stvarnom okruženju.
Energija trenutka
U virtuelnom okruženju ne čuješ reakciju instruktora dok fotografišeš, ne vidiš kako drugi polaznici rešavaju iste zadatke, ne možeš da osetiš atmosferu rada na terenu, ni da odmah ispraviš greške uz pomoć mentora.
Kamera može preneti sliku, ali ne može preneti energiju, proces i iskustvo.
Učenje kroz slučajnost
Tokom rada uživo, svaka situacija postaje prilika za učenje – promena svetla, prolaznik koji uđe u kadar, refleksija u izlogu.
To su lekcije koje se ne mogu preneti ekranom.
Na online kursu, sve te spontane situacije nestaju, a sa njima i suština fotografskog osećaja.
Fotograf – deo scene
U stvarnom prostoru, fotograf postaje deo scene koju beleži.
Uči da reaguje, da predvidi svetlo, da oslušne grad, da čeka trenutak koji se možda više nikada neće ponoviti.
To je iskustvo koje oblikuje fotografa, ne kroz teoriju, već kroz prisustvo.
U online formatu, sve se svodi na sliku o slici – simulaciju stvarnosti koja nikada ne može da zameni njen dah.
Trenutak koji ne čeka
Kada si na terenu, instruktorska rečenica “pogledaj kako se svetlo menja” ima sasvim drugačiji smisao.
To nije savet, to je trenutak koji moraš da osetiš, jer za nekoliko sekundi tog svetla više neće biti.
Fotografija je veština treniranog pogleda, a taj pogled se ne razvija na ekranu, već u stvarnosti – u tišini, u pokretu, u dodiru sa okruženjem.
Fotografija zahteva prisustvo
Zato, koliko god online učenje bilo moderno i dostupno, fotografija zahteva dodir stvarnosti.
Samo kroz zajednički rad, razgovor, greške i ponavljanja na licu mesta može se razviti ono što zovemo – fotografsko oko.
I tu je ključ: fotografija nije znanje koje se prenosi, već iskustvo koje se doživljava.
Piše: dr Ranko Đurović
osnivač i predsednik Foto kluba „24. Kadar“, autor projekta „PhotOlympic – Svetska fotografska olimpijada“
Koliko god tehnologija napredovala, jedno ostaje isto – fotografija se uči očima, rukama i neposrednim iskustvom.
Nema aplikacije, Zoom sastanka ili video tutorijala koji može da zameni trenutak kada stojiš iza fotoaparata, podešavaš svetlo, čekaš pravi ugao i pravi trenutak.
Teorija naspram prakse
Na prvi pogled, online kursevi deluju praktično: udobno si kod kuće, sve informacije su ti dostupne, časovi su fleksibilni.
Ali fotografija nije teorija – to je praksa. To je igra svetla, senke, prostora i vremena, koju moraš da osetiš u stvarnom okruženju.
Energija trenutka
U virtuelnom okruženju ne čuješ reakciju instruktora dok fotografišeš, ne vidiš kako drugi polaznici rešavaju iste zadatke, ne možeš da osetiš atmosferu rada na terenu, ni da odmah ispraviš greške uz pomoć mentora.
Kamera može preneti sliku, ali ne može preneti energiju, proces i iskustvo.
Učenje kroz slučajnost
Tokom rada uživo, svaka situacija postaje prilika za učenje – promena svetla, prolaznik koji uđe u kadar, refleksija u izlogu.
To su lekcije koje se ne mogu preneti ekranom.
Na online kursu, sve te spontane situacije nestaju, a sa njima i suština fotografskog osećaja.
Fotograf – deo scene
U stvarnom prostoru, fotograf postaje deo scene koju beleži.
Uči da reaguje, da predvidi svetlo, da oslušne grad, da čeka trenutak koji se možda više nikada neće ponoviti.
To je iskustvo koje oblikuje fotografa, ne kroz teoriju, već kroz prisustvo.
U online formatu, sve se svodi na sliku o slici – simulaciju stvarnosti koja nikada ne može da zameni njen dah.
Trenutak koji ne čeka
Kada si na terenu, instruktorska rečenica “pogledaj kako se svetlo menja” ima sasvim drugačiji smisao.
To nije savet, to je trenutak koji moraš da osetiš, jer za nekoliko sekundi tog svetla više neće biti.
Fotografija je veština treniranog pogleda, a taj pogled se ne razvija na ekranu, već u stvarnosti – u tišini, u pokretu, u dodiru sa okruženjem.
Fotografija zahteva prisustvo
Zato, koliko god online učenje bilo moderno i dostupno, fotografija zahteva dodir stvarnosti.
Samo kroz zajednički rad, razgovor, greške i ponavljanja na licu mesta može se razviti ono što zovemo – fotografsko oko.
I tu je ključ: fotografija nije znanje koje se prenosi, već iskustvo koje se doživljava.
Piše: dr Ranko Đurović
osnivač i predsednik Foto kluba „24. Kadar“, autor projekta „PhotOlympic – Svetska fotografska olimpijada“
stvarNA FOTOGRAFIJA iLI virtuelnI kurs
KURSEVI FOTOGRAFIJE